U prepunoj sali Ryerson Theatre u Torontu, u subotu, 8. maja održan je Godišnji koncert Akademije srpske narodne igre "Miroslav Bata Marčetić".

Više od 300 talentovanih igrača svih uzrasta, pokazali su to veče da se nemoguće, lepo rimuje sa mogućim.

Umetnički direktor, glavni koreograf i instruktor igara, Miroslav Bata Marčetić, kao da je želeo da pokaže da su ljudske granice neograničene.

Prvi deo programa otvoren je igrom Prvog ansambla iz Vranjskog polja, "Milan mi Milku apese" u koreografiji Milorada Lonića i muzičkom aranžmanu Miće Petrovića.

Ekspresivna i energična igra učesnika na jedinstven način spojila je scenu i publiku i povela je u svet narodnih igara i običaja. Od prve pa do poslednje igre, na sceni su se u pozadini smenjivali pejzaži različitih kolora i nijansi i tako svakoj koreografiji davali određenu toplinu, samo njoj svojstven pečat.

Spomenimo da se na repertoaru Akademije nalaze koreografije najboljih srpskih koreografa . Pored spomenutog Milorada Lonića, tu su i Slavica Mihajlović, Dragomir Vuković, Ivica Ruptak, Dobrivoje Putnik, Miroslav Bata Marčetić.

O lepoti pokreta svake koreografije, vodi računa instruktor Olivija Stokanović, prepoznatljivo ime u svetu baleta.

Treći ansambli sa igrom iz Toplica "Čije je ono dete" , nadovezuje se na pesmu sa Kosova "Gusta mi magla padnala." Glasom koji obećava ispevala ju je samouvereno, nasmejana Marija Stošić.

Muški hor Akademije sa solistom Goranom Kovačevićem, pevao je pesmu iz Krajine "Kada svijeta nedilja osvane" i ustupio mesto ponovo Prvom ansamblu sa igrom i pesmom iz Dalmacije "Pjeva lola odjekuje gora." Solisti su bili Ljiljana Stanojčić i Jovana Erčić, dok je solista na harmonici bio Neven Mikač.

Poseban čar svakoj igri i pesmi dodavale su prelepe, bogate narodne nošnje Akademije, od kojih se neke zaista retko mogu videti, sem u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Ređaju se: igra iz Levača "Tri se ptice natpevale", iz Gruže "Zelen bagrem beo cvet," igra iz Leskovca "Stani Rado, bela Rado", iz Like "Širi mi se moje kolo malo" iz istočne Srbije, "Šopske igre."

To je bio samo uvod u drugi deo koncerta kada su prvi i drugi ansambl pokazali svojom igrom da je tačna ona stara kineska narodna poslovica, koja kaže…" i dragom je kamenu potrebna vešta ruka majstora."

Igre iz Bačke "Ivanjsko cveće" i prvi ansambl ponovo je pustio elektricitet u Ryesron Thetare. Odigraće i Vlaške igre, igru iz Vranja "Šano dušo šano mori," koja je po koloritu kostima bila pravi praznik za oči, “Srpske pastirske igre” sa solistom Goranom Kovačevićem, kao i “Niške igre” koje je izveo drugi ansambl.

Izdvojimo horsku pesmu devojaka Akademije pod dirigentskom rukom Sonje Crnomarković. Hor je pokazao da je na visini zadatka našeg narodnog pevanja kako zbog savršene tehnike disanja, tako i zbog jasnog tona koji ni u jednom trenutku nije nikom od pevača "skliznuo" uprkos zamoru od prethodnih igara.

Za naše narodno pevanje veoma je važna melodijska improvizacija koja se ogleda u tzv. heterofonom višeglasnom pevanju. U vokalnoj tradiciji Srbije heterofonija se u velikoj meri ustalila i današnje heterofone oblike karakteriše svojevrsna "zakonitost" koja je ispoljena u jasnom rasporedu heterofonskih mesta u muzičkom toku, koji je uglavnom jednoglasan.

Završna koreografija "Oj Stojane, mlad stopane", užario je dlanove gledališta, dok su pogledi bili uprti u soliste Marijanu Marčetić, Jovanu Erčić, Luku Popovića i Vladimira Mišića i njihove noge koje su, čini se letele i klizile po podu sale ne-verovatnom brzinom ali i skladom, a na prvom mestu savršenom tehnikom.

Aranžman za skoro sve koreografije, uradio je muzički direktor Akademije, profesor Mića Petrović, šef orkestra, instruktor pevanja, kompozitor i pisac muzičkih aranžmana.

Šta reći o koncertu Akademije na kraju teksta?

Toliko je sve bilo savršeno da ne može ništa više da se doda.