|
|
May
15, 2009 - Page 17 -HAJD' POVEDI VESELO
|
 |
|
| |
Veselo, raspevano
i uigrano Akademija Miroslav Bata Marčetić, obeležila
je još jednu godinu rada i u dva sata programa pokazala samo
deo, svog uvek obogaćenog repertoara.
U prepunoj sali Ryerson Theatre u Torontu, prošlog vikenda,
domaćini su pozdravili dobrošlicom sve prisutne da bi u
čast duhovnog i kulturnog bogatstva našeg naroda koncert
bio otvoren igrom "Ivanjsko cveće". Ivanjski
šareni venci kite kapije mnogih domova i simbolično označavaju
želju za zdravljem i blagostanjem. Sam pogled na igrače
na sceni , uz igru, pesmu i prelepe nošnje predstavljao je pravo
uživanje.
 Mora
se primetiti da je ove godine naglasak čitavog koncerta
bio na narodnim izvornim pesmama, kako uz koreografije, tako
i kao samostalno pevanje. Pesma je nekada bila funkcionalno
vezana za razne seoske poslove i imala za cilj međusobnu
komunikaciju.
Tim povodom istaknimo pesmu "Zora Zori" koju su majstorski
izvele Mirjana Marčetić i Nađa Crnomarković.
Pevale su zvonko i sigurno, bez vidljivog naprezanja .
Očigledno je da je proces disanja kod ovih devojaka u potpunosti
usvojen i da je glas pokretljiv, ali pored prirodne lepote glasa
zasluga svakako pripada i vokalnom instruktoru Akademije Sonji
Crnomarković, koja sigurnim koracima razvija grupu koja
sjajno peva..
 Pravo
iznenađenje večeri bila je i mala Marija Stošić,
kojoj bi i pojedini iskusni pevači pozavideli da su je
čuli kako peva "Gora jeci". Mariju smo imali
prilike da upoznamo prošle godine i već tada shvatili da
se radi o detetu sa izvanrednim vokalnim mogućnostima.
Očigledno, Akademija je svog solistu već našla.
Kada su na pozornicu izašli i najmlađi članovi, bilo
je jasno da je scena Ryerson Theatra postala mala za ovo folklorno
društvo koje je iz godine u godinu sve masovnije.
Dok je sala odjekivala smehom i aplauzom ređali su se jedan
za drugim kako ansambli, tako i pevačke grupe.
Videle su se prelepe koregrafije Bate Marčetića: "Hajd,
povedi veselo", "Vlaške igre", Igre iz Banja
Luke i Republike Srpske, "Izlezi Vido mori " i "Banatski
bal".
 Ne
samo zato što se radi o Banatu i o balu, tek ova koreografija
je pobrala veliki apluz i izmamila smeh kod publike. Uz muzički
aranžman Miće Petrovića, čitava igra je smišljena
kao mali dramski komad koga je duhovito začinio od početka
do kraja, glumac Mladen Obradović.
Uporedo sa ansamblom, raste i narodni orkestar na čelu
sa Mićom Popovićem, koji je ujedno i vokalni instruktor
. Ovacije publike dobila je kombinacija me-lodija koje je uz
orkestar na frulici i dvojnici maestralno "odfrulao"
solista Vladimir Mišić.
Čula se i grupna pesma iz jugoistočne Srbije "Čula
baba, razbrala", pesma devojaka "Ajmo moje seje poigrati"
i dečija -"Na ledu".
Energiju u Sali podigla je još više "Čobanska igra"
sa dobošarem Goranom Kovačevićem u koreografiji Dobrivoja
Putnika.
Uz Umetničkog rukovodioca Batu Marčetića, u Akademiji
su stasali i pravi asistenti koji rade sa folkornim grupama:
Marijana Marčetiš, Neven Mikač, Željka Jaković.
Za kraj prvog i drugog dela koncerta ostavljene su koreografije
Milorada Lonića " Milan mi Milku apeše" i "Oj
Stojane, mlad stopane" koja se svaki put kada je igra Prvi
ansambl Akdemije, igra na bis. Sa solistima Tatjanom Stanković,
Marijanom Marčetić, Nevenom Mikačem, Danijel
Sekulićem i Vladimirom Mišićem, čini se da je
ceo koncert kao i ova igra, lak , lepršav i spontan. Ali upravo
je za takav način igranja potrebno i veliko umeće.
Koncert je uz aplauz, zvižduke i cveće, posle dva puna
sata programa, završen.
A u umetnosti ništa nije teže nego završiti, što ujedno znači
i usavršiti.
Tako je i sa Akademijom. Uvek nova, brojnija, bolja.
Posle spuštenih zavesa svima je verovatno postalo blisko ono
Geteovo da čovek ne može pobeći iz sveta sigurnije
nego pomoću umetnosti , ali se s njim ne može ni povezati
sigurnije nego pomoću umetnosti.
A koncert je bio - prava umetnost.
Aplauz. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
|
|
