Slideshow image
  Home About us practice schedule Calendar UPCOMING events past events Contact us
Artistic Direction
Program
Workshops
AWARDS
Audio & video
In PRESS
Links
RETURN TO IN THE PRESS

May 15, 2009 - Page 17 -HAJD' POVEDI VESELO


AKADEMIJA NARODNE IGRE MIROSLAV BATA MARČETIĆ
 
Hajd' povedi veselo…
 
Veselo, raspevano i uigrano Akademija Miroslav Bata Marčetić, obeležila je još jednu godinu rada i u dva sata programa pokazala samo deo, svog uvek obogaćenog repertoara.

U prepunoj sali Ryerson Theatre u Torontu, prošlog vikenda, domaćini su pozdravili dobrošlicom sve prisutne da bi u čast duhovnog i kulturnog bogatstva našeg naroda koncert bio otvoren igrom "Ivanjsko cveće". Ivanjski šareni venci kite kapije mnogih domova i simbolično označavaju želju za zdravljem i blagostanjem. Sam pogled na igrače na sceni , uz igru, pesmu i prelepe nošnje predstavljao je pravo uživanje.

Mora se primetiti da je ove godine naglasak čitavog koncerta bio na narodnim izvornim pesmama, kako uz koreografije, tako i kao samostalno pevanje. Pesma je nekada bila funkcionalno vezana za razne seoske poslove i imala za cilj međusobnu komunikaciju.

Tim povodom istaknimo pesmu "Zora Zori" koju su majstorski izvele Mirjana Marčetić i Nađa Crnomarković. Pevale su zvonko i sigurno, bez vidljivog naprezanja .

Očigledno je da je proces disanja kod ovih devojaka u potpunosti usvojen i da je glas pokretljiv, ali pored prirodne lepote glasa zasluga svakako pripada i vokalnom instruktoru Akademije Sonji Crnomarković, koja sigurnim koracima razvija grupu koja sjajno peva..

Pravo iznenađenje večeri bila je i mala Marija Stošić, kojoj bi i pojedini iskusni pevači pozavideli da su je čuli kako peva "Gora jeci". Mariju smo imali prilike da upoznamo prošle godine i već tada shvatili da se radi o detetu sa izvanrednim vokalnim mogućnostima. Očigledno, Akademija je svog solistu već našla.

Kada su na pozornicu izašli i najmlađi članovi, bilo je jasno da je scena Ryerson Theatra postala mala za ovo folklorno društvo koje je iz godine u godinu sve masovnije.

Dok je sala odjekivala smehom i aplauzom ređali su se jedan za drugim kako ansambli, tako i pevačke grupe.

Videle su se prelepe koregrafije Bate Marčetića: "Hajd, povedi veselo", "Vlaške igre", Igre iz Banja Luke i Republike Srpske, "Izlezi Vido mori " i "Banatski bal".

Ne samo zato što se radi o Banatu i o balu, tek ova koreografija je pobrala veliki apluz i izmamila smeh kod publike. Uz muzički aranžman Miće Petrovića, čitava igra je smišljena kao mali dramski komad koga je duhovito začinio od početka do kraja, glumac Mladen Obradović.

Uporedo sa ansamblom, raste i narodni orkestar na čelu sa Mićom Popovićem, koji je ujedno i vokalni instruktor . Ovacije publike dobila je kombinacija me-lodija koje je uz orkestar na frulici i dvojnici maestralno "odfrulao" solista Vladimir Mišić.

Čula se i grupna pesma iz jugoistočne Srbije "Čula baba, razbrala", pesma devojaka "Ajmo moje seje poigrati" i dečija -"Na ledu".

Energiju u Sali podigla je još više "Čobanska igra" sa dobošarem Goranom Kovačevićem u koreografiji Dobrivoja Putnika.

Uz Umetničkog rukovodioca Batu Marčetića, u Akademiji su stasali i pravi asistenti koji rade sa folkornim grupama: Marijana Marčetiš, Neven Mikač, Željka Jaković.

Za kraj prvog i drugog dela koncerta ostavljene su koreografije Milorada Lonića " Milan mi Milku apeše" i "Oj Stojane, mlad stopane" koja se svaki put kada je igra Prvi ansambl Akdemije, igra na bis. Sa solistima Tatjanom Stanković, Marijanom Marčetić, Nevenom Mikačem, Danijel Sekulićem i Vladimirom Mišićem, čini se da je ceo koncert kao i ova igra, lak , lepršav i spontan. Ali upravo je za takav način igranja potrebno i veliko umeće.

Koncert je uz aplauz, zvižduke i cveće, posle dva puna sata programa, završen.

A u umetnosti ništa nije teže nego završiti, što ujedno znači i usavršiti.

Tako je i sa Akademijom. Uvek nova, brojnija, bolja.

Posle spuštenih zavesa svima je verovatno postalo blisko ono Geteovo da čovek ne može pobeći iz sveta sigurnije nego pomoću umetnosti , ali se s njim ne može ni povezati sigurnije nego pomoću umetnosti.

A koncert je bio - prava umetnost.

Aplauz.
 
Ksenija Vučević