Akademija Srpske Narodne Igre-Miroslav Bata Marčetić, koncertom "Pesmom kroz Srbiju", a pod pokroviteljstvom Generalnog Konzulata Republike Srbije u Torontu, raspevano i veselo obeležila je tradicionalne Dane srpske kulture u srpskom centru na Diksiju u Misisagi.

Organizovan sa ciljem, da se sav prihod od donacija koje se sakupe predaju za izradu fresaka u crkvi Sabor Svih Srpskih Svetitelja u Misisagi, koncert je samim tim bio još svečaniji .

Dobrodošlicom svih prisutnih među kojima i Generalnog Konzula Republike Srbije u Torontu, Gospodina Dragana Grkovića sa suprugom, prote Prvoslava Purića i Mihajla Dodera, kroz program nas je vodio magistar glume, Mladen Obradović. Koncert je odpočeo pesmom "Molitva", a zatim se zapavela svima poznata "Sedam sati judara"..

- O istoriji našeg naroda postoje mnoge pesme koje vekovima traju, kaže gospodin Bata Marčetić, a vrednost njihove posebnosti je u neprolaznosti, jer ove pesme podsećaju narod na njegove korene.

Zaista pevački Ansambl Akademije ume da ponese publiku. Zasluga pripada svakako i vokalnom pedagogu Gospođi Sonji Crnomarković kao i sefu orkestra i vokalnom pedagogu Akademije, gospodinu Mići Petroviću.

Poznato je da je kao jedan vid čovekovog ispoljavanja od njegovog postanka bilo pevanje, u kombinaciji sa plesom i glumom koje od pradavnih vremena počiva na improvizaciji.

Naša narodna pesma ima koncept melodijemodela, koja se najčešće naziva "glas", a nesto ređe "kajda" ili "arija". Otuda je kod nas osnovni folklorni "kompozicioni princip" – korišćenje melodije već poznate pesme, kojoj se dodaje novi tekst.

Kod mnogih naroda i kod nas, vrlo je važna melodijska improvizacija koja se razvijala od nesvesnog do svesnog.

U mnogim našim izvornim narodnim pesmama postoji potreba da se sve odpeva bez prekidanja daha, te tako pevači tokom izvođenja pesme uzimaju vazduh naizmenično i čini se da je čitava pesma ispevana na jedan dugački dah...

Kada je reč o izvornoj pesmi, Akademija Srpske Narodne Igre Mioslav Bata Marčetić, zna kako da je neguje.

-" Nema više prela i sjela kao što je nakad bilo, gde su se mladi okupljali oko ognjišta u nekoj toploj sobi uz petrolejku ili fenjer, u kojoj su igrali i pevali, a guslar zatezao strune i tamjanom ih osvežavao, da bi gromkim glasom zapevao...Vremena su se izmenila, a starih običaja sve je manje, kažu u Akademiji. Upravo iz tog razloga, cilj nam je da produžimo postojanje srpskih tradicionalnih pesama i običaja koje su na pragu da sasvim nestanu i da na taj način sačuvamo i prikažemo lepotu, kvalitet i raznovrsnost naše kulturne baštine."

Iz devojačkih i momačkih grla tokom večeri, čule su se pesme "Sinoć sjala jedna zvijezda mala", "Kada sveta nedilja osvane", "Ajmo moje seje poigrati". "More izgrejala",' Čula baba, razbrala", 'Pogledaj de moj jarane/ Kude si posla mori Cveto","Vo naše selo Malovo", "Gora ječi", "Vrbice vrbo zelena", " 'Pesma Orahovcu", "Gusta mi magla", " U selo kavga golema"/'Goranine".

Koncert je završen bogatim i zasluženim aplauzom ne samo zbog predivnih pesama i još lepšeg izvođenja, već i humanog gesta da se sav prihod od koncerta pretoči u oslikavanje fresaka u našoj crkvi.

"Leti, leti, pesmo moja mila,

Glas tvoj nek se do neba izvija!"